CIRSD blog: Kako metalski kompleks učiniti održivim?

Metalska industrija u Srbiji je oduvek imala izuzetan tehnički, ekonomski i društveni značaj, trenutno pokriva više od 10% BDP-a. Dosta je razloga za to, od kojih su najznačajniji prirodni resursi, istorijski razvoj i viševekovna tradicija. Istorijski gledano, godine uspona su vezane za rekorde u proizvodnji metala. Metalska industrija, naročito proizvodnja metala, je važna za evropsku budućnost Srbije više nego ikad. Jugoistočna Evropa, naročito balkanske zemalje mogu igrati važnu ulogu u ojačavanju industrije metala Evropske unije. Bakar, plemeniti i kritični metali su dobar primer.

Bor proizvodi 110 godina, nekad sa više sreće, često i u teškim okolnostima kao danas. Investirali su u novu tehnologiju, izabrali strane firme za projektante, u trenutku pomislili da su rešili problem, ali problemi tek počinju. Kako realizovati investiciju bez kadrova koji su vodili investicije? U ovoj zemlji nije ih bilo u ozbiljnim razmerama skoro četvrt veka. Susrećem često projektante u najsrećnijim godinama (istraživanja tvrde da je to 74. godina) koji aktivno pokušavaju da stvore kadar koji bi obučili i kome bi predali poslove.

Kako otvoriti nova radna mesta, pitanje je koje se postavlja u poslednje vreme sa sve manje optimizma i verovanja u jednostavno rešenje. Postoji li nacionalna strategija? Osim one za privlačenje stranih investicija u tehnološki nisko zahtevne pogone, odgovor je verovatno negativan. Država plaća naučnike i stručnjake uposlene na institutima, fakultetima, agencijama i ministarstvima da rade svoj posao, što neki od pomenutih i čine. Ekologija i projekti vezani za čistiju proizvodnju, energetsku efikasnost i naročito inovacioni sektor mogu brzo uposliti deo mladih inženjera.

Vlada promišlja kome da pokloni Železaru, a verovatno niko sa dobrim poslovnim namerama nije u stanju da finansira gubitke koji prevazilaze stotinak miliona evra godišnje. Koliko je Železara važna u repro lancu, ima li uticaja njeno zatvaranje na druge firme, kako proceniti njenu vrednost? Evropska komisija ima odgovore i sažela ih je u Akcioni plan za održivu industriju čelika. Procene su da na ovom delu kontinenta neće biti poslovne sreće i dobiti za čeličance u sledećih minimalno pet godina. Ako je već tako, zašto jurimo nepostojeće kupce? Možda je pametnije da procenimo koliko možemo da smanjimo gubitke ili koliko nas košta privremeno zatvaranje.

Pogled sa druge strane novčića govori da zahvaljujući nasleđenoj infrastrukturi i tradiciji, metalurgija predstavlja jedan od malobrojnih, zaista kompetitivnih, idustrijskih resursa. Imajući prethodno navedeno u vidu, od suštinske je važnosti obezbediti stabilan razvoj i implementirati strateški plan, baziran na principima ekonomskog održivog razvoja, socijalne i kohezione politike u okruženju i šire. Ne postoji adekvatna alternativa za ulaganje u metalski sektor. U perspektivi će biti jedan od veoma bitnih načina za osiguranje postojećih i otvaranje novih radnih mesta. Isto tako, bez adekvatne podrške u obrazovanju kadrova, naučnoj politici i primenjenim istaživanjima, nema razvoja.

Akcije koje bi trebalo promovisati su:

• Maksimalno podizanje nivoa svesti svih relevantnih učesnika procesa strateškog podizanja kvaliteta u proizvodnji (obrazovni sistem, naučna, strukovna i/ili profesionalna udruženja, mediji i sl); o potrebi i koristi ulaganja u struku i razvoj radi prilagođavanja i integracije u razvijenija privredna okruženja;
• Restrukturiranje i/ili redizajniranje neodržive industrijske infrastrukture predstavlja ultimativni zahtev vremena koje nas pretiče. Koja mlada inteligencija, tehnički obrazovana, dobro plaćena, moralno neokrnjena može da pokrene novi ciklus – obnovu, održivo kretanje napred?
• Nova industrijska politika i mobilizacija investicija u industriju novih/savremenih/recikliranih materijala, prateći principe održivog razvoja, mora biti adekvatno podržana podizanjem standarda u obrazovanju kadrova, prilagođavanjem potrebama novog industrijskog okruženja i definitivnim uklapanjem u evropski tehnološki i naučni prostor u nastupajućim godinama.
• Industrija, preko komorskog sistema – Privredna komora Srbije, univerziteti i vlada prestavljaju tačke oslonca za definisanje nove politike i perspektivnog razvoja metalurškog sektora. Po citiranosti naučnih radova smo u evropskom vrhu, ali smo po broju patenata i inovacija na dnu. Stručnjaci pišu radove koje privreda ne čita.

Željko Kamberović

Preuzeto sa sajta> Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj